Ne mogu ti reći da se ne plašiš, jer bi to bilo sebično i nerealno. Kako bi stigla ovde danas, da nije bilo straha? Neka ti strah bude smer! Kada ga osetiš, zastani, obrati pažnju kako je u telu, da li se povijaš da nestaneš, da li se skupljaš da ti ne čuju srce, da li se plašiš straha i zaboravljaš da dišeš? Možda će te preplaviti nepoznato. U redu je. Seti se, u moru si. Gde god da si. PLIVAJ. Seti se da kroz najveće strahove plivaš i kada prestaneš da se sećaš straha, otkrićeš lepotu svakog dodira sebstva, zaveslaja ručica, uzbuđenog srca i nesagledivih vidika. Smeš. Kada kroz strah preplivaš u plavetnilo duše gde smeš, mišići će se opustiti, srce postati kompas, a tvoja arhitektura tela temelj za sve što živiš. Ne moraš da preživiš. Samo živi. Ne moraš po svaku cenu da pomogneš svima. Ponekad je dovoljno da uputiš pogled, osmeh, blagi usputni dodir, ovlaš kosom da okrzneš po ramenu, a da ni ne primetiš. Dovoljno je i da ne primetiš sve.
Maja Wu
Ne mogu ti reći da se ne plašiš, jer bi to bilo sebično i nerealno. Kako bi stigla ovde danas, da nije bilo straha? Neka ti strah bude smer! Kada ga osetiš, zastani, obrati pažnju kako je u telu, da li se povijaš da nestaneš, da li se skupljaš da ti ne čuju srce, da li se plašiš straha i zaboravljaš da dišeš? Možda će te preplaviti nepoznato. U redu je. Seti se, u moru si. Gde god da si. PLIVAJ. Seti se da kroz najveće strahove plivaš i kada prestaneš da se sećaš straha, otkrićeš lepotu svakog dodira sebstva, zaveslaja ručica, uzbuđenog srca i nesagledivih vidika. Smeš. Kada kroz strah preplivaš u plavetnilo duše gde smeš, mišići će se opustiti, srce postati kompas, a tvoja arhitektura tela temelj za sve što živiš. Ne moraš da preživiš. Samo živi. Ne moraš po svaku cenu da pomogneš svima. Ponekad je dovoljno da uputiš pogled, osmeh, blagi usputni dodir, ovlaš kosom da okrzneš po ramenu, a da ni ne primetiš. Dovoljno je i da ne primetiš sve.
6 days ago (edited) | [YT] | 3