CC Ethno Music

„Behar“ je jedna od Šantićevih pjesama koja najvjernije dočarava duh starog Mostara. Motivi behara, bulbula, zumbula, đula, svile i lokuma nisu samo ukrasni detalji, već odražavaju svakodnevni život, običaje i ljubavnu tradiciju Hercegovine s početka 20. vijeka. Zbog svoje muzikalnosti i ritma, pjesma se često doživljava gotovo kao sevdalinka.

Videolink
https://youtu.be/VqzYhkg6BDk

6 days ago | [YT] | 1

CC Ethno Music

Laku noć, vam svu noć. Sada snovi će doć....

„Snivao sam...“ za mene jedna je od najljepših i najuzvišenijih pjesama Alekse Šantića, prožeta snom, svjetlošću, duhovnim mirom i nadom u novi dan.

U tajanstvenoj noći, pod nebom punim zvijezda, pjesniku se u snu otvara gotovo nestvarna slika svijeta obasjanog zlatnom svjetlošću. Brda, rijeke, doline, drveće i grobne humke kao da zajedno učestvuju u tihoj molitvi. Iz tame se rađa novo cvijeće, a kroz noć dolazi zlatni vjesnik sa porukom sreće, mira i vaskrsenja.

San ovdje postaje više od sna – on je simbol nade. Nakon tame dolazi svjetlost, nakon smrti novi život, a nakon patnje obećanje boljeg i mirnijeg dana.

Posebnu snagu pjesmi daje njena bogata simbolika: zvijezde, zlatni oblak, zora, cvijeće na grobnim humkama i uzdizanje duše stvaraju viziju duhovnog preporoda i vjere u pobjedu života nad tamom.

https://www.youtube.com/watch?v=blBrU...

1 week ago | [YT] | 2

CC Ethno Music

"Moje Srpstvo" je jedna od Šantićevih najranijih rodoljubivih pjesama, nastala kada je imao svega dvadeset i jednu godinu. U njoj se već prepoznaju motivi koji će obilježiti njegovo kasnije stvaralaštvo – Hercegovina, sloboda, priroda, zavičaj i duboka povezanost s srpskom narodnom tradicijom.

Videolink
https://youtu.be/rXhCcqmss2Y

1 week ago | [YT] | 3

CC Ethno Music

„Behar“ je jedna od Šantićevih pjesama koja najvjernije dočarava duh starog Mostara. Motivi behara, bulbula, zumbula, đula, svile i lokuma nisu samo ukrasni detalji, već odražavaju svakodnevni život, običaje i ljubavnu tradiciju Hercegovine s početka 20. vijeka. Zbog svoje muzikalnosti i ritma, pjesma se često doživljava gotovo kao sevdalinka.

Videolink
https://youtu.be/VqzYhkg6BDk

1 week ago | [YT] | 2

CC Ethno Music

Molitva (Osman Đikić 1879 - 1912)

Videolink https://youtu.be/YujERKGdtJA


Mjesec žeže sv'jetle munje,
A zv'jezdice kandioca,
Na pr'jestolje Vasione
Sjeda tiha, majska nojca.
Sa vrhova zelen — gora
Povili se vihri laki,
I sa šarnog, rosnog cv'jeća
Svud razn'jeli miris slatki.
Sa mirisne stare lipe,
Sevdalije bulbul vije,
Dragani ih svojoj prati,
Što s' u granju ruže krije.
Na sve strani čari struje,
Kras i milje svud se ljeva,
Al' se moje srce ledno
Tim blaženstvom ne zagr'jeva.
Čemerni se uzduh diže,
U daljine hita sinje:
Tamo, gdje se vapaj vije
Majke moje — domovine.
A s' munare u to doba
Pobožan se ezan vinu:
— Allah ekjber! Allah ekjber!
I odzvoni kroz tišinu.
— Allah ekjber! Allah ekjber!
Ja ponavljah svete r'ječi;
Velik ti si sveti Bože,
Od svega si ti najveći!
Kuda god se pogled vine,
Veličinu sve ti priča;
Vasiona c'jela tvrdi
Savršenstvo Tvoga bića!
Sve, što moje oko gleda,
To su djela tvoje moći,
O, moćan si Stvoritelju
B'jelog dana, crna noći!
U prapšnu crvak padam,
Nadmoćnosti slaveć' tvoje;
Daj mi iskru svetog plama,
U ledene grudi moje!
Božanstvenu milost tvoju,
Izlij, vrh mog zavičaja,
Hoj, izbavi Srpstvo moje;
Od vjekovnog, ropskog vaja!

2 weeks ago | [YT] | 2

CC Ethno Music

U ovoj veličanstvenoj rodoljubivoj i socijalnoj pjesmi Aleksa Šantić odaje počast vrijednim rukama običnog čovjeka – seljaka, radnika i svih onih koji svojim trudom stvaraju život, hrane narod i grade budućnost. Ruke nisu prikazane samo kao simbol fizičkog rada, već kao izvor snage, slobode, dostojanstva i duhovne veličine.

Ruke (Aleksa Šantić, 1923.)

https://youtu.be/mxTHai0xznc

Sam sedim ovde, na vrhu stene što nebu
Uskočiti bi htela,
I gledam dole uske puteljke i reku,
I naša uboga sela.

I vidim hrpu velikih, jakih ljudi
Na jutru vedrom i jasnom,
Gde zamahuju u tvrdu, zaraslu grudu
Motikama i krasnom.

Još je u zemlji ostalo korova dosta,
I svoje grube vreže
On je raspleo svuda, i mnoga lepa klica
Pod njima klonu i leže.

No one jake, one žuljave ruke
Sve će im razriti žile,
Jer one tvrde, nabrekle ruke nose
U sebi Hrista sile.

One su samo stradalnicima žednim
Pružile kreposti čaše,
I razbijale crna tamnička vrata
I teške verige naše.

One su s neba skidale lučeve svetle
Nedokučenom moći,
I sejale ih s purpurom krvi svoje
Po mraku velike noći.

One na našim guslama posvećenim
Višnje su zapele strune,
I sakovale od čista, žežena zlata
Sva naša žezla i krune.

One su juče na pobednome stegu
Donele orlove bele -
Da nam radosti i da nam slave naše
Slatku naforu dele.

One nas ruke krilate dižu i nose
I svojom snagom brane,
I one crne, blagoslovene ruke
Nas belim hlebom hrane.

Vi zlatne ruke kraljevskog pokoljenja,
Vi ruke časnoga dela,
Sa ove stene ja evo zasipam cvetom
Sve vas i vaša sela.

I skidam kapu i na kolena padam,
I sklapam dva svoja dlana,
I glasno pojem: vi, ruke životodavne,
Osana vama, osana! "

1 month ago (edited) | [YT] | 5

CC Ethno Music

📜 Ponor (1899.) – Aleksa Šantić

Jedna od najmračnijih i najsnažnijih pjesama Alekse Šantića. „Ponor“ je snažna moralna i religiozna alegorija o grijehu, izdaji, pohlepi, bezosjećajnosti i kazni koja stiže one koji su se odrekli čovječnosti.

Videolink
https://youtu.be/CJuEofJhg_w

2 months ago | [YT] | 8

CC Ethno Music

„Orao se vijaše nad gradom Smederevom” je zvanično najstarija zapisana srpska narodna (etno) pesma. Ovu pesmu je 1. juna 1492. godine zabeležio italijanski dvorski pesnik Rođeri de Pačijenca u gradiću Đoja del Kole. On je prisustvovao proslavi na kojoj su doseljeni Srbi pevali i igrali u čast napuljskog kralja, te je zapisao tekst koji govori o utamničenom Janku vojvodi (Janošu Hunjadiju) i orlu.Iako je ovo najstariji tekstualni zapis, izvorna srpska etno muzika se vekovima prenosila isključivo usmenim putem.

Tekst: Orao se vijaše nad gradom Smederevom.

Nitkore ne ćaše s njime govoriti,
Nego Janko vojvoda govoraše iz tamnice:
„Molim ti se, orle, sidi malo niže
(Sidi malo niže) da s tobome progovoru.
Bogom te brata jimaju, pođi do smederevske gospode
Da s' mole slavnomu despotu da m' otpusti
(Da m' otpusti) iz tamnice smederevske.
I ako mi Bog pomože i slavni despot pusti
iz tamnice smederevske,
Ja te ću napitati crvene krvce tureške,
Beloga tela viteškoga.

Manje poznate reči

ne ćaše = ne hoćaše
sidi = siđi
jimaju = imam
tureške = turske

Literatura: Zapisao Rođeri de Pačijenca (Rogeri de Pacienza) u gradiću Đoja del Kole (između Barija i Taranta) 1. juna 1497. godine.[1]

Izvor: Miroslav Pantić, „Narodne pesme u zapisima od XV do XVIII veka“, Prosveta, Beograd 2002.

2 months ago (edited) | [YT] | 37

CC Ethno Music

Pesma „Santa Maria della Salute“ smatra se vrhuncem ljubavne lirike u srpskoj književnosti i najznačajnijim delom Laza Kostić. Nastala je nakon smrti Lenke Dunđerski, žene koju je pesnik duboko voleo, ali od koje je pobegao zbog razlike u godinama i društvenih normi. Pesma je ispovest, molitva, ljubavni vapaj i filozofsko razmišljanje o odnosu čoveka, ljubavi i večnosti.

Osnovna tema pesme jeste tragična, nedostižna ljubav između pesnika i idealizovane žene, ali i sukob između razuma i osećanja, zemaljskog i nebeskog, prolaznog i večnog.

Kroz celu pesmu provlače se tri velika motiva:

velikoj i neostvarenoj ljubavi,
kajanju zbog pogrešnih odluka,
sukobu razuma i srca,
prelasku ljubavi iz zemaljske u duhovnu i večnu.

Kroz obraćanje crkvi Basilica di Santa Maria della Salute pesnik traži oproštaj i mir, dok Lenku prikazuje kao idealnu, gotovo nebesku ženu. Ljubav u pesmi postaje jača od smrti i vodi ka večnosti.

Videolink
https://youtu.be/XFtg6QE9g6A

#SantaMariaDellaSalute #LazaKostic #LenkaDunjerski #SrpskaPoezija #SrpskaKnjizevnost #AI Music #SunoAI #CinematicMusic #EpicBallad #RomanticPoetry #LovePoem #TragicLove #OrchestralMusic #DarkRomance #PoetryMusic #SerbianPoetry #EmotionalMusic #Venice #SantaMaria #KlasicnaPoezija #MelancholicMusic #AI Song #EpicOrchestral #Poema #LoveAndLoss #LjubavnaPoezija

3 months ago | [YT] | 39

CC Ethno Music

Срећна слава свима који данас славе Светог Василија Острошког

https://youtu.be/os8rPRH3fOw

Под Острогом (Алекса Шантић, 1910.)

Спокојно ћути манастир и спава.
Малени торањ стражари и бдије,
И доли мирно тече Зета плава.

Још позни мјесец на видику није,
Одблесак први тек што једва зâри
Врхове кршâ. Тихо. Само вије

Притајен вјетар из грмова стари'.
Но док под храстом од стољетних дана
Преда мном ватра кô јутро се жари

И црвен баца по рачвама грана,
С кивота светог сјај чудесни сину,
И сребрн блесак паде преко страна...

И видјех: уз крш свети отац мину,
На челу носећ једну мутну бору,
И сјајан на врх Острога се вину.

Пјесму звијезде почеше у хору,
И видар бола у одежди стану,
Погледа тамо према Дурмитору.

Клекну и поче да моли, и кану
Суза му једна... Као никад прије,
Небо затрепта, и над врхом плану

Пун крвав мјесец... И са страна свије'
Са грмљем болно јекну голет горња;
И кô срце једно гдје јад љуто бије,

Жалосно звоно зацикта са торња.

3 months ago | [YT] | 51