Markaziy Osiyo va xalqaro siyosat bo'yicha tahlilchi.(PhD, dotsent.)
- 20 + yillik ilmiy tajriba
- 10 + ilmiy kitob hammuallifi.
- 500 dan ortiq ko'rsatuv, intervyu va ekspert chiqishlari.
-Siyosiy jarayonlar, xalqaro munosabatlar nazariyasi va global tendensiyalar tahlili
Nazirov Muxtor
#Инфографика
Буюк Британиянинг хориждаги ҳарбий базалари
Стратегик тадқиқотлар халқаро институти (IISS) маълумотларига кўра, Буюк Британия Европа, Яқин Шарқ, Африка, Атлантика ва Ҳинд-Тинч океани минтақаларида доимий ҳамда ротацион асосдаги ҳарбий контенгентга эга.
▪️Умумий кўрсаткичлар:
42 та давлатда 145 та локация, Буюк Британия ҳудудида 2 мингдан ортиқ ҳарбий объектлар мавжуд.
▪️Европада (Германия, Польша, Эстония, Гибралтар, Кипр (грек қисми)
▪️Яқин Шарқда (Ироқ, Бахрайн, Қатар, Уммон, Саудия Арабистони, БАА)
▪️Африкада (Кения, Сомали)
▪️Атлантика ва денгиз орти ҳудудларида
(Фолкленд ороллари, Ascension ороллари, Диего-Гарсия ороли)
▪️Ҳинд-Тинч океани минтақасида (Бруней)
Манба: "Анадолу" АА
1 week ago | [YT] | 9
View 0 replies
Nazirov Muxtor
24.kz: "Узбекские эксперты о проекте новой Конституции Казахстана"
Проект новой Конституции Казахстана вызывает интерес в экспертных кругах Узбекистана, передает «24KZ». Ведущие политологи и общественные деятели соседней республики высоко оценивают реформы, отмечая их позитивное влияние на регион.
Конституционная реформа в Казахстане стала темой популярного медиаресурса в интернете, на который подписаны более 130 тысяч человек. В ходе часовой дискуссии эксперты отметили ее трансграничную значимость. Учитывая роль Казахстана, как локомотива Центральной Азии, участники подчеркнули взаимосвязь между развитием экономики Казахстана и благополучием всего региона. Аналитики назвали внедрение термина «курултай» смелым решением, апеллирующим к общим историческим корням тюркских народов.
Мухтар Назиров, политолог:
- Заседания Конституционной комиссии были открытыми. Граждане отправляли свои предложения через государственный портал и социальные сети. Комиссия, вероятно, не ожидала такого количества обращений. Изменения коснутся 84% текста главного документа. Я думаю, что это будет закон, который учитывает мнение общественности.
Эксперты называют текущий курс Казахстана смелым шагом. Они считают, что важно стремиться к реальным благоприятным переменам, опираясь на жизненный опыт и современные вызовы. Решение в пользу однопалатной системы заслуживает поддержки, так как она обладает рядом преимуществ. Для государства с такой обширной территорией и населением 20 миллионов человек эта модель будет максимально эффективной, считают специалисты.
Бахтиёр Эргашев, директор Центра исследовательских инициатив Mano:
- Учитывая, что в предыдущие годы были проведены реформы, направленные на укрепление работы органов местного самоуправления. Да, идет такая системная работа в направлении модернизации политической системы, которая должна соответствовать новым вызовам и новым задачам, стоящим перед Казахстаном, в нашем быстроменяющемся и турбулентном мире.
Конституционная реформа дает возможность повысить профессионализм всех ветвей власти, а также усилить роль Парламента. Особый интерес узбекских политологов вызвала инициатива, согласно которой депутаты будут тесно взаимодействовать с консультативным органом. Совместная работа опытных экспертов и избранников народа позволит укрепить компетентность.
В целом эксперты из соседней республики сходятся во мнении, что реформы служат интересам народа и полностью соответствуют формуле «Сильный Президент — влиятельный Парламент — подотчетное Правительство».
👇👇👇
Источник: 24.kz/ru/news/in-the-world/754701-uzbekskie-eksper…
1 week ago | [YT] | 4
View 0 replies
Nazirov Muxtor
Pokiston—Afg‘oniston urushi, AQSH—Eron muzokaralari nima bo‘ldi? |Hafta tahlili
27-fevralga o‘tar kechasi Pokiston Afg‘onistonning Kobul va Qandahor shaharlariga aviazarbalar berdi. Pokiston mudofaa vaziri Xavaja Asif esa “Tolibon” hukumatiga qarshi “ochiq urush” e’lon qilinganini ma’lum qildi. Shu bilan bir vaqtda, 26-fevral kuni Jenevada AQSH va Eron o‘rtasidagi muzokaralarning uchinchi raundi yakunlandi.
Shu munosabat bilan “Daryo” bugun soat 15:00 da siyosatshunoslar Habibullo Azimov, Muxtor Nazirov va Biturayev O‘ktam bilan jonli efir orqali suhbat o‘tkazadi.
O‘zingizni qiziqtirgan savollarni efir davomida yuboring va ekspertlardan batafsil javob oling.
👇👇👇
https://www.youtube.com/watch?v=JT2-e...
1 week ago | [YT] | 3
View 0 replies
Nazirov Muxtor
#Эрон: инфографика
Ҳоманаий вафот этганидан сўнг Эроннинг янги раҳбари 88 нафар руҳонийдан иборат Экспертлар кенгаши томонидан сайланади.
Янги раҳбар тайинлангунига қадар мамлакатнинг "раҳбарлик" ваколатларини уч нафар аъзодан иборат вақтинчалик кенгаш амалга оширади.
Манба: Анадолу ахборот агентлиги
1 week ago | [YT] | 6
View 0 replies
Nazirov Muxtor
#Эрон #Deutsche_welle
Инфографика: Яқин Шарқда икки кун ичидаги хужум нуқталари
АҚШ ва Исроил Эронга қарши урушда мана қаерларга зарба берилмоқда.
Манба: @dwglavnoe
1 week ago | [YT] | 4
View 0 replies
Nazirov Muxtor
Франция ва Германия ядро соҳасида ҳамкорликни фаоллаштирмоқда. Бу нимани англатади?
Германия канцлери Фридрих Мерц ва Франция президенти Эмманюэль Макрон қўшма баёнот эълон қилиб, икки давлатнинг стратегик тийиб туриш салоҳиятини мустаҳкамлаш мақсадида ядровий бошқарув гуруҳини тузиши ҳақида маълум қилди.
Баёнотда айтилишича, "Германия ва Франция оддий қурол-яроғлар, ПРО воситалари ва Франциянинг ядровий салоҳиятини оптимал уйғунлаштириш масалалари" бўйича маслаҳатлашувлар олиб боради.
Ҳамкорлик доирасидаги илк қўшма қадамлар 2026 йилга мўлжалланган бўлиб, уларга Германиянинг Франция ядровий машқларида иштирок этиши ҳам киради.
Ушбу ҳамкорлик НАТОнинг ядровий тийиб туриш тизимини алмаштирмай, уни тўлдириши таъкидланмоқда.
Аввалроқ Макрон француз ядровий самолётларини иттифоқчи давлатлар ҳудудида жойлаштиришга рухсат бергани, Германия ва Буюк Британия билан қўшма лойиҳаларни амалга оширилишини маълум қилган эди. Куни кеча эса Франция етакчиси ядровий арсеналлар сони оширилиши ҳақида махсус баёнот берди.
1 week ago | [YT] | 3
View 0 replies
Nazirov Muxtor
📌 ⛔️⛔️⛔️⛔️
Pokiston nega Saudiya Arabistoniga yordam bermayapti?
28-fevral kuni Yaqin Sharqda boshlangan urush mana 4 kundir davom etmoqda. Eron AQShning Saudiya Arabistonidagi harbiy bazasiga hujum qildi. Ammo Pokiston nega Saudiyaga yordam bermayapti. Nega deysizmi?
2025-yilda Saudiya Arabistoni va Pokiston o‘rtasida harbiy shartnoma imzolangan. Xalqaro tahlilchilarning ba’zilari bunga “Islom NATO”si deb baho berishgan edi.
Pokiston Islom olamidagi yagona yadroviy qurolga ega davlat sifatida, Saudiya Arabistoni uchun "xavfsizlik kafolati" vazifasini o‘taydi. Ko‘plab tahlilchilar buni Saudiya Arabistoni uchun "yadroviy soyabon" deb atashadi.
Shuningdek, imzolangan shartnomaga ko‘ra, agar kim qaysidir davlat Saudiyaga urush ochsa, Pokiston unga yordam berishi kerak. Yoki buning aksi Pokistonga kim hujum qilsa Saudiya Pokistonga harbiy yordam berishi kerak.
Nega Pokiston darhol Eron bilan urushga kirmayapti?
Shartnoma bo‘lishiga qaramay, Pokistonning ehtiyotkorligiga jiddiy sabablar bor:
Pokistonning Eronga hujum qilishi o‘z chegarasida (Pokiston-Eron chegarasi) yangi urush o‘chog‘i ochilishini anglatadi. Bundan tashqari, Pokiston hozirda Hindiston va Afg‘oniston yo‘nalishidagi xavfsizlik muammolari bilan band;
Pokistonda Eron bilan yaqin diniy va madaniy aloqador bo‘lgan aholi qatlami bor. Eron oliy rahnamosining o‘limi va Eronga qilingan hujumlar Pokistonning bir qator shaharlarida (Karachi va boshqalar) norozilik namoyishlariga sabab bo‘ldi. Hukumat mamlakat ichida barqarorlikni saqlashga majbur.
Pokistonning Saudiyaga beradigan yordami ko‘proq mudofaa va tiyib turish xarakteriga ega. Ya’ni, Pokiston qo‘shinlari Saudiya hududini (ayniqsa Makka va Madina atrofini) himoya qilishi mumkin, lekin Eron ichkarisiga hujum qilish Pokistonning rejalarida yo‘q.
Boshqa tomondan esa, Saudiya hali Pokistondan harbiy yordam so‘ramagan bo‘lishi mumkin.
Shartnoma kuchga kiradimi?
Agar Saudiya Arabistoniga qilingan hujumlar davom etsa va bu mamlakatning mavjudligiga tahdid solsa, Pokiston 2025-yildagi Mudofaa shartnomasiga muvofiq Saudiya Arabistoniga qo‘shimcha havo hujumidan mudofaa tizimlari va mutaxassislarni yuborish, Saudiya chegaralarini mustahkamlash uchun qo‘shin kontingentini oshirish va Saudiya Arabistoni uchun "yadroviy tiyib turish" kafolatini Eron bilan mojarolardan ham muhim ahamiyatga ega. Agar Saudiyaga AQSh, Isroil yoki Pokiston tomonidan yadroviy qurol bilan javob qaytarish imkoni berilsa, Saudiyaning o‘ziga Rossiya, Xitoy va Shimoliy Koreyadan yadro bombalar kelishini o‘zi yaxshi bilan.
Pokiston hozirda Saudiyani diplomatik va ma’naviy jihatdan to‘liq qo‘llab-quvvatlamoqda. Biroq, Eron bilan bevosita harbiy to‘qnashuvga kirish Pokiston uchun "oxirgi chora" hisoblanadi. U hozircha vaziyatni muloqot yo‘li bilan hal qilishga va Saudiya hududini passiv mudofaa qilishga e’tibor qaratmoqda.
Turkiya ham bu kelishuvga qo'shilmoqchi edi
Joriy yilning 16-yanvar kuni Pokiston va Saudiya Arabistoni o‘rtasidagi mudofaa shartnomasiga Turkiya ham qo‘shilmoqchi edi. Lekin muammolar yuzaga kelayotgan edi.
Mutaxassislarning Turkiyaning bu shartnomaga qo‘shilishi va bu kelishuv mintaqada xavfsizlikni o‘rnatish uchun juda muhim kelishuv hisoblanadi.
O‘shanda Turkiya Tashqi ishlar vaziri Xoqon Fidan Saudiya Arabistoni va Pokiston bilan muzokaralar olib borilayotganini, biroq hozircha hech qanday kelishuv imzolanmaganini aytgan edi.
Fidanning ta’kidlashicha, Turkiyaning asosiy maqsadi — “yanada keng qamrovli mintaqaviy xavfsizlik platformasini shakllantirish”.
Turkiyaning Saudiya Arabistoni va Pokiston tomonidan o‘tgan yil sentyabr oyida tuzilgan mudofaa ittifoqiga qo‘shilishi borasidagi dastlabki xabarni Bloomberg e’lon qilgan edi.
Ushbu xabarda uch davlat o‘rtasidagi muzokaralarda sezilarli siljish borligi qayd etilgan hamda Turkiyaning jarayonga qo‘shilishi mintaqaviy xavfsizlik muvozanatiga jiddiy ta’sir ko‘rsatishi mumkinligi ta’kidlangan.
Shohjahon Majid
1 week ago | [YT] | 6
View 0 replies
Nazirov Muxtor
#Инфографика
Буюк Британия, Франция ва АҚШнинг ҳарбий базалари ва ҳарбий контингентлари жойлашган Яқин Шарқ давлатлари
Манба: "Анадолу" ахборот агентлиги
1 week ago | [YT] | 4
View 0 replies
Nazirov Muxtor
#Эрон
Эрондаги урушнинг жаҳон энергобозорига таъсири
АҚШ ва Исроилнинг Эронга қилган ҳужумларидан сўнг бозорларда нефть етказиб бериш қисқариши эҳтимоли муҳокама қилинмоқда. Мутахассислар нефть нархи бир баррел учун 85–150 долларгача кўтарилиши мумкинлигини таъкидламоқда.
🔷 Япония нефть импортининг тахминан 72 фоизи Ормуз бўғози орқали ташилади, Жанубий Кореяда эса бу кўрсаткич 65 фоизни ташкил этади.
🔷 Хитой ва Ҳиндистон каби Осиёнинг йирик иқтисодиётлари учун Ормуз бўғози орқали ўтувчи йўналишга боғлиқлик тахминан 50 фоиз атрофида.
🔷 Европада ўртача боғлиқлик 18 фоизни ташкил қилади, АҚШнинг Ормуз бўғози орқали ўтишга боғлиқлиги эса тахминан 2 фоиз деб баҳоланмоқда.
Манба: "Анадолу" ахборот агентлиги
1 week ago | [YT] | 7
View 0 replies
Nazirov Muxtor
Savol: Yaqin Sharqda jabrlanganlar orasida Oʻzbekiston fuqarolari bormi?
Javob: Bugungi kun holatiga koʻra, Oʻzbekiston Respublikasi fuqarolari orasida halok boʻlganlar yoki jabrlanganlar yoʻq.
Vaziyat doimiy nazorat ostida.
***
Question: Are there any Uzbek citizens among those affected in the Middle East?
Answer: As of today, there are no confirmed cases of fatalities or injuries among citizens of the Republic of Uzbekistan.
The situation remains under constant monitoring.
***
Вопрос: Есть ли среди пострадавших на Ближнем Востоке граждане Узбекистана?
Ответ: На сегодняшний день среди граждан Республики Узбекистан погибших и пострадавших не имеется.
Ситуация находится на постоянном контроле.
@TIVmatbuot
1 week ago | [YT] | 6
View 0 replies
Load more